Novi blog
21.03.2007., srijeda
|
Ne znam zašto,ali otvorila sam novi blog.Svi stari likovi su ubačeni. KLIKNI TU!TUUUUUUUUUUUUUUU!!! |
Rush here to save me 'cause I'm fallin' down...
14.03.2007., srijeda
|
Potrčala sam niz hodnik. Čupava:Jo,čekaj! Nisam se osrvnula.Upala sam u spavaonicu,zgrabila metlu i otrčala u perivoj.Iako je put do Londona zbilja dugo trajao,nisam mijenjala brzinu.Sletjela sam u perivoj dvorca u kojem se moj otac skriva.Već je bio mrak.Primjetila sam svijetlo.Prišla sam prozoru.Ugledala sam svojeg oca i priliku u kukuljici. Voldy.dakle,sve teče prema planu? NN:Da,gospodaru.Nitko ništa nije posumnjao. Voldy:A Snape? NN:Skriva se u Zabranjenoj šumi. U šumi,pomislih.Snape je u bolnici. Voldy:A njegov dvojnik? NN:U bolnici je.Uskoro će ubaciti otrov u Dumbledoreov lijek. Lijek?Dumbledore uzima nekakav lijek? Voldy:Odlično.Dumbledore će umrijeti.Njegov lijek mu omogućuje život.Bez njega ne može opstati.Taj lijek mu pomaže da mu se pluća normalno šire.Bez lijeka,nema širenja pluća,dakle disanja.Bez disanja nema života.Bez života nema Dumbledore.A bez Dumbledorea... On i prilika u kukuljici su se smijali.Ja sam naglo udahnula.Smijeh je zamro. Voldy:Netko je vani.Idi provjeriti. Znala sam da se ne smijem kretati.Proizvodnjom šumova samo bih se još više usosila.Mogla sam se nadati da me neće primjettiti,iako sam znala da se to neće dogoditi. NN:Lumos! Nekoliko centimetara od mog lica zatreperilo je svijetlo obasjavajući lice Luciusa Malfoya. Lucius:Gle,gle,što nam je to mačka dovukla? Uhvatio me za lakat,dok je drugom rukom držao moju metlu.Doveo me ocu. Voldy:Joanne Scarlett Riddle,što radiš ovdje?! Ja:Došla sam te pitati što to mutiš! Nije ništa rekao.Znala sam da su ga moje riječi iznenadile. Ja:Sve sam čula! Na njegovom se licu pojavio čudan izraz-mješavina iznenađenja i straha. Voldy:Sve? Ja:Sve! Voldy:Ali već je gotovo.Kako ćeš sprječiti da se to dogodi?Dumbledore mora uzimati lijek svaka 4 sata,a Snapeov dvojnik će svaki čas otrovati lijek.Dumbledore bi ga trebao popiti za sat vremena.Ne znaš se aparatirati. Ja:Siguran si? Zaustio je,ali doista niije bio siguran.Nije to mogao znati.Znao je da na šestoj godini počinje tečaj aparacije.Moj 16. rođendan bio je 13.12.Ja sam svoj ispit mogla položiti (polažem ga u ponedjeljak)...no on to nije znao.Ja sam se mogla i znala aparatirati.Ništa me nije moglo spriječiti.Štapić mi je bio u džepu.Džep je bio pokriven majicom,i oni štapić nisu vidjeli. Voldy:Možda i znaš...ali,hoću li te ja pustiti...to je drugi par rukava... Osjetila sam par ruku kako mi čvrsto drži ruke na leđima. Ja:Zaboga, ja sam ti kćer! Voldy:Sigurna si? Zbunila me ova rečenica. Ja:Naravno da sam sigurna.Pa prezivam se Riddle. Voldy:Možda si posvojena... Ja:Ti nikad ne bi posvojio dijete! Voldy:A Scarlett? Ja:Što s mamom? Voldy:Možda te ona posvojila... Ja:Ja sam tvoja kćer!Tvoja!A obiteljsko stablo?!Pa visi preko cijelog zida na katu! Voldy:Da,vidiš...to sam zaboravio... Laknulo mi je.Ne znam je li trebalo...Nabila sam nogom Malfoya iza sebe u koljeno,te je pao.To je meni ostavilo dovoljno vremena da zgrabim svoju metlu,izvučem štapić i otrčim. Voldy:Za njom,imbecilu! Aparatirala sam se u Hogsmead. Nastavila sam trčati prema dvorcu.Utrčala sam u bolničko kirlo u trenutku kad je Snapeov dvojnik otčepljivao bočicu. Ja:Baci to!!! Ispustio je bočicu.Razbila se i dio pločice je pocrnio. Ja:Incacerus! Obavile su ga uzice.Nisam znala što da radim s njim.Odvela sam ga Dumbledoreu.On je,začudo,bio budan. Dumby:Da,gđice Riddle? Ja:Dovela sam dvojnika profesora Snape,profesore. Dumby:Dvojnika? Izvadila sam štapić i uperila ga u "Snapea". Ja:Specialis revelio! Na trenutak se pojavilo pravo obličje stvarne osobe.Bio je to Avery. Dumby:A profesorica McGonagoll? Ja:Mislim da je ona začarana.Proći će ju. Dumby:Dobro.Pričekajmo da višesokovni napitak prestane djelovati. Ja:Profesore...ja sam pomalo umorna.Radije bih išla spavati. Dumby:Da,da,naravno.Je li s mojim lijekom sve u redu? Ja:Jest,profesore. Dumby:Onda možeš ići.Laku noć,Jo. Otišla sam u svoju spavaonicu i zaspala ko zaklana.Nisam se ni presvukla. *** Iduće jutro me probudilo drmanje mojih prijateljica. Lolita:Jo,Jo,moraš ovo vidjeti! Rogue:Ustani.jo!Brže! Ja:Gdje gori? Ustala sam i tutnule su mi novine u ruke.Na naslovnici je masnim slovima bilo otisnuto: KĆER ONOGA-ČIJE-SE-IME-NE-SMIJE-IZGOVORITI SPASILA ŽIVOT ALBUSU DUMBLEDOREU!!! Ispod toga je bila slika mene i Dumbledorea kako razgovaramo i Averya u pozadini.Ispod je slijedio tekst: Vaša novinarka,Rita Skeeter,došla je do zapanjujućih vijesti.Naime,kako bi Albus Dumbledore preživio(jer mu se pluća ne šire kako bi trebalo)potreban mu je lijek koji je jednostavno napraviti,ali teško nabaviti sastojke.Vašoj je novinarki poznato da je sinoć,oko 22 sata osoba prerušena u Severusa Snapea pokušala u taj lijek ubaciti otrov.U tom trenu je u bolničko krilo Hogwartsa(gdje se dotični spremao otrovati lijek) upala izvjesna Joanne Scarlett Riddle,kćer Onoga-čije-se-ime-ne-smije-izgovoriti.Uperila je štapić u njega i natjerala ga da baci bočicu.Pločica na koju je bočica pala je pocrnjela.Joanne ga je odvela Albusu Dumbledoreu.Pomoću čarolije Specialis revelio otkrili su da se radi o Averyu,kojeg Ministartsvo magije traži već dulje vrijeme.Gdje je pravi Severus Snape zasada je još uvijek nepoznato.Tko zna,možda Joanne postane veća junakinja od Harrya Pottera.Ipak,ono što najviše začuđuje je to da je kćer Znate-već-koga osujetila njegov plan.Vaša će novinarka i dalje pratiti sve vezano uz djevojku. Ja:Ajd da je barem jednom u životu napisala istinu. Lolita:To se stvarno dogodilo? Ja:Da.Ipak mi se ne sviđa što će me posvuda pratiti kukac. ...TO BE CONTINUED... |
Just once in my life I think I'd be nice just to lose control, just once!
04.03.2007., nedjelja
|
Ujutro sam se probudila i sišla u Veliku dvoranu.Primjetila sam Lolitin uobičajen toranj palačinki.Ipak,kad sam sjela izmeđ nje i Rogue,nisam ju ni pogledala.Željela sam jednostavno u miru doručkovati. Lolita:Hvala na lijepim željama!I ja tebi želim prekrasno jutro. Pogledala sam ju onim "ustala sam na lijevu nogu" pogledom. Lolita:Znam taj pogled!To je onaj "ustala sam na lijevu nogu" pogled.Drugi put izlazi na ruke iz kreveta.Možeš onda cijeli dan na rukama hodati. Osmijehnula se,no kad je vidjela da ja ne trzam,ponovno se uozbiljila. Lolita:Što ti znaš ubit volju rano ujutro!Kaj ti je? Ja:Niš.Samo ti ideš u Beauxbattons,a mene ostavljaš tu da trunem... Lolita:Ali ja ne idem! Ja:Kak to? Lolita:Razmislila sam i zaključila da zadnje godine školovanja ne želim provesti s Fleur Delacour.A i ne mogu te ostaviti tu da truneš... Zagrlila sam ju i zajedno smo otišle pred tamnice.Čupava i Willa su stajale pred vratima naslonjene na zid. Ja:Hej,Čupava!Kako stric? Čupava:Dosta masno.Kako otac? Ja:Nešto su mu oči crvene,ali nišza više. Willa:Samo se nadam da stari šišmiš neće htjet da opet radimo na Felix Felicisu. Snape:Stari šišmiš je iza tebe. Ja:Zaboravili ste krila,profesore? Čupava se nasmijala i Snape je izgledao ko da bi ju sad preko koljena. Snape:Jesi li ti zaboravila svoju knjigu viceva? Ja:Ne,imam je tu. I počnem ja vadit knjigu viceva. Ja:Imam i vašu,profesore. I pružim mu udžbenik. Snape:Hvala,napravio sam više primjeraka. Ja:Šteta.Mogao je biti lijep dar.(spremila sam udžebnik i pružila mu knjigu viceva)Evo,izvolite,profesore. Snape je uzeo knjigu,otvorio prvu stranicu i reko:Nisu smiješni. Ja:Ili vi nemate smisla za humor.Ali bez brige-svi znamo da nije lako sačuvati smisao za humor viseći naglavce. Svi su se nasmijali,no Snape je pobjesnio. Snape:Riddle,ravnatelju! Ja sam složila onaj slatki pogled velikih očiju koje se cakle,uhvatila ga za ruku,pogledala ga u oči i rekla,slatkastim glasom:Ne znam put.Odvedite me,striček Snape. Snape:Sad je dosta!50 bodova manje za Ravenclaw!!!Ulazite,ulazite,ULAZITE!!!!!!!!! Svi smo trkom uletjeli u učionicu. Snape:Danas ćemo se igrati.Sjedajte.Prvi tko se makne,prozbori ili proizvede bilo kakav zvuk,100 bodova manje za njegov dom,pa bio taj netko i Slytherin,i još k tome dobiva 2 tjedna kazne kao Filchev pomoćnik.Jesam li bio jasan?! Kristalno,pomislih.Nisam smjela ništa reći. Znala sam da to i čeka.Do kraja sata jedva da smo disali i treptali.Kad se zvono napokon oglasilo,pokupili smo se što tiše smo mogli,jer je Snape,zaspao  .Idući smo sat,hvala bogu,imali Preobrazbu,moj all time favoruite predmet!McGonagollica neš nije bila zadovoljna kad smo čarali.Čak je ina Grangericu vikala. McGonagollica:Ne,ne tako Hermiona.Moraš trznuti štapić iz zgloba! Grangerica se rasplakala. McGonagollica:Dobro,kaj je s vama klinci?!Nevjerojatni ste danas!Sve radite naopako! Kad smo izašli van,Ron je rukom obgrlio Grangericu i govorio joj one gluposti tipa 'sve će bit ok' i takve stvari. Čupava:Dobro,kaj se danas događa?!Snape spava,McGonagollica je ljuta na sve žive... Ja:Možda je neš bilo jučer... Palo mi je na pamet da je možda tata bacio neku čaroliju na određene ljude prije nego što je otišao. Lolita mi je šapnula u uho:Voldemort? Ja:Možda. Willa:Što to vas dvije šapćete? Ja:Ma,ništa,Willa... Flitwick je otvorio vrata i ušle smo unutra.Sjele smo jedna kraj druge.Tek smo tada primjetila da Flitwick hoda na štulama. Flitwick:Danas ćemo se malo šaliti.Naučitću vas čaroliju škakljanja.Možete ju koristiti da poškakljate prijatelja ili da privremeno odvratite neprijatelja od sbe.Podijelite se u grupice po pet.Inkantacija je Škakljitus. Ja(šapćem):Škakljitus? Willa(šapće):Danas ni Flitwicku nisu sve koze na broju. Uglavnom,Lolita,Willa,Čupava,Rogue i ja smo bacale taj Škakljitus,kadli upadne Snape. Snape:Reko sam da se ne mičete!!! Niko ništa.Svi ga gledaju.A njemu oči izbečene,kosa masnija nego inače i sve nas gleda pogledom punim mržnje. Čupava:Striko,dođi.Idemo u bolnicu. Uhvatila ga je za ruku i odvela. Flitwick:Dakle stvarno... Kad je zazvonilo,potražila sam Čupavu.Vidjela sam ju kako izlazi iz bolničkog krila. Ja:Hej,Čupava!Kaj se događa? Čupava:Poppy kaže da ga je neko začarao... To je samo još više potaknulo moje sumnje.Odlučila sam potražiti tatu. ...TO BE CONTINUED... |
Never wanted it to be so cold...
01.03.2007., četvrtak
|
Ja:Kak to misliš? Lolita:Jednostavno.Idem. Lolita i ja smo se oblačile i pri tom je ona spomenula da se ovaj vikend seli u Beauxbattons. Lolita:Planiram to već duže vrijeme? Ja:Mogla si mi barem prije reći. Lolita:Nisam jer ni sama nisam bila sigurna! Ja:Pa imamo još samo dvije godine u Hogwartsu... Lolita:Žao mi je,Joanne,ali ja idem! Zalupila je vratima spavaonice.Ja sam uzela torbu i spustila se niz stepenice u društvenu. Ja:Bez veze. Rogue:Kaj je bez veze? Ja:Lolita ide u Beauxbattons. Rogue:Fala bogu,imaš sovu. Ja:Nije to isto.Al nema sad ni veze... Popodne su bile kvalifikacije.Već sam vidjela curu na metli i odmah sam znala da je to kapetanica.Spustila se i predstavila. Ona:Ja sam Evangeline Soleil Smith,kapetanica i tragačica. Ja:Joanne Scarlett Riddle,at your service. Evangeline:Bez brige,sluga mi ne treba.Samo igrač.Želiš biti... Ja:Lovica. Evangeline:Ok.Stani sa stran e da vidim oće još neko doć. Sstala sam sa strane.Budući da se nakon 5 minuta nije više nitko pojavio,počeli smo s kvalifikacijama. Evangeline je prvo,i bez sumnje pametno,htijela provjeriti znaju li zapravo ovi koji su došli letjeti.Podjelila nas je u ekipe i poslala u dvorac sve one koji su pali s metle.Ostalo nas je 14,što bi bilo dosta za dvije ekipe. Evangeline:Lovci,naprijed! Iskoračila sam.Pogledala sam lijevo i desno.Oko mene je bilo još 6 cura.Samo tri postaju lovice,pomislila sam. Svaka je imala 5 udaraca.Ja sam se odgurnula od tla i netko mi je odozdola bacio balun.Iznenadio me,ali ipak sam ga uhvatila.Išle smo jedna po jedna.Ja sam zabila svih 5 i još sam se skoro zabila u vratnice,ali sam ostala na metli izvevši nekakav luping.Postala sam lovica ravenclawske metlobojske ekipe. Proud to be...  Uglavnom,vratila sam se u dvorac. Navečer sam sjela na obalu jezera.Lolita je sjela kraj mene. Ja:Zbilja ideš? Lolita:Da. Nisam ništa rekla.Tupo sam gledala u površinu vode jezera,na rubu suza. Lolita:Slat ću ti pisma.I možemo se viđati preko ljetnih praznika... Ja:Ali to nije isto kao da si zaista tu... Lolita:Znam. Ja:Ali ipak ideš. Zagrlila me.Ja sam osjetila da mi nešto gmiže oko nogu.Ubrzo sam začula poznati glas. Voldy:Natrag,Nagini,natrag! Zmija se udaljila. Ja:Ja sam te čula... Lolita:Voldemort! Voldy:Čula? Ja:Da. Voldy:Ali govorio sam parselski. Ja:Možda ga i ja govorim. Voldy:Onda bi bar malo bila na tebe. Ja:Pa imam tvoje oči!Mislim,prije nego što su bile crvene... Voldy:To sam zaboravio. Ja:Da... Lolita:Voldemort u Hogwartsu!Idem po Dumbledorea! Voldy:Ne miči se! Bacio je Incacerus na Lolitu i svezao ju. Ja:Jesi ti normalan?!Pa to mi je prijateljica! Voldy:Da... i htijela je prodati tvojeg rođenog oca Dumbledoreu... Ja:Ponekad si starno lud! Voldy:Ne razgovaraj tako sa mnom! Pogledala sam ga.Oči su mu se krijesile.Znala sam da je na rubu živaca.Uhvatila sam ga za ruku. Voldy:Što je sad ovo? Ja:Volim te,tata.Laku noć. Krenula sam prema osvjetljenim vratima.Popela sam se u spavaonicu i s kule promatrala svojeg oca.On je odvezao Lolitu i nešto joj rekao.Lolita je kimnula i otišla u dvorac.On je zatim stavio Nagini oko vrata i navukao kukuljicu. Laku noć,Joanne,prosiktao je. ...TO BE CONTINUED... Ponovno vam se svima zahvaljujem na komentarima.Budući da sad već imam dosta likova,uglavnom vam neću javljati za nove posteve,već ćete ih morati sami otkrivati.Sad ću još ubaciti neke ljude u box.Molim vas sve kojima sam rekla da ću ih ubacit da ispune podatke koje imaju svi ostali.Ako netko želi da još nešto nadopunim,nek mi samo javi u komentarima.Pozdrav  . |
Just didn't drink enough to say you love me
24.02.2007., subota
|
David:Obećala si! Ja:Nisam! David:Jesi! Prošlo je tjedan dana od početka školske godine.Ja i David smo se zapravo malo bolje upoznali i ja sam saznala da on super crta i slika i takve stvari.Pristala sam mu (nakon što me otprilike 5 dana nagovarao) pozirati mu za crtež koji će biti na njegovoj izložbi.Još je spominjao i neku sliku koju bi htio napraviti,a da na slici bude cura u nekakvom srednjem vijeku il neš i da nosi bisernu naušnicu,ko što je Djevojka s bisernom naušnicom od Vermeera. David:Obećala si da ćeš začešljati kosu!Da ćeš ju svezati,a ne ostaviti je spuštenu. Bili smo u Sobi potrebe i on je u ruci držao crtaći blok i olovku. Ja:Nisam obećala!Rekla sam da ću svezati kosu,a to je nešto drugo! David:Rekla si,citiram:"Obećajem da ću svezati kosu... Ja:Kako si dosadan. Svezala sam kosu. David:Dobro.Sad miruj. Bila je nedjelja,a ja sam na toj stolici prosjedila oko 6 sati. Ja:Mogu ja to vidjeti? David:Možeš. Nagnula sam se nad njega i pogledala crtež.  Ja:Grozno!Mrzim nositi svezanu kosu!Još i koma izgleda! Smjesta sam skinula gumicu i zatresla glavom. Ja:Jesam ja sad slobodna? David:Možeš ići,Joanne. Ja:Ne zovi me tako,zvučiš ko moj deda... Izašla sam van.U mene se zabila cura crne kose i tamnih očiju(Nirone,imate je u boxu). Ja:Jesi dobro. Ona:Jesam,sorry. Ja:Imaš neko ime? Ona:Gothica. Ja:Gothica? Ona:Dobro,to mi je jedno od imena.Prvo ime mi je Nirone.Ali te molim da me zoveš Gothica. Ja:Ok.A kamo ti se žuri tolko silno? Gothica:Tražim Johna. Pretpostavljala sam da je John njen dečko ili nešto slično i da ga traži da ga može žvaliti.Kimnula sam i ona je otrčala dalje.Ušla sam u društvenu i sjela na kauč kraj Lolite. Ja:Moj ljubavni život je koma. Lolita:Učlani se u klub,djelimo jakne. Ja:Pa ti bar imaš onog nekog Jaspera... Lolita:Da,ali ja ga ne žvalim negdje napasno ko Lunasvojeg Hektopascala... Ja:Ali bi mogla... Lolita:Hm,da... Ustala je i izašla van.Ja sam se popela u spavaonicu.Na mojem krevetu je (iz nepoznatog razloga) ležala Rogue s nogama u zraku. Ja:Digni još i ruke,da te slikam,pa ćemo to objaviti na internetu i ispod napisati:Digla je sve četri u zrak. Rogue je sjela. Ja:Optužit ću te za povredu autorskih prava.To je moj krevet! Rogue:Pa,da,ali moj nije složen jer mi ga se nije dalo slagati,a ti si svoj složila pa sam se bacila na tvoj... Ja:Poremetila si mir i sklad mojih pokrivača...oprostit ću ti ovaj put. Ipak mi se nije dalo bit u spavaonici.Izašla sam van u perivoj.Fred i George su prodavali bljuvalice nekim klincima.Zagledala sam se u svoj odraz u jezeru.Na prvi pogled sam našla tri mane:preplavu kosu,prevelike usnice i taj madež koji me užasno živcirao...Mogla sam si čarolijom promijenit izgled,ali to mi je bilo glupo jer onda ne bih bila ja...Uzdahnula sam.Htijela sam vidjeti tatu,ali sam znala da bi se naljutio da se aparatiram ondje...a i vjerojatno je bio s nekim smrtonošom...Ustala sam i okrenula sam se.Otprilike 20 centimetara od mojeg lica osvanuo je obješenjački osmijeh Freda Weasleya. Fred:Hej.Ti si ona...Riddleica...jel da? Ja:Da.Joanne Scarlett at your service... Fred:Kak ti je tata?Još nije mrtav? Ja:Ne,nije još.Makni se da prođem! Fred:Oprosti,nisam tako mislio... Ja:Jesi!Svi u ovom dvorcu,osim Snapea,misle tako!Makni se! Zobišla sam ga i otrčala prem dvorcu.Za sobom sam još čula razgovor njega i njegovog brata. Fred:Jesam li rekao nešto kirvo? George:Da,Fred,jesi.Naime,to što joj je stari evil mastermind ne moraš joj baš utrljavati u nos... Ušla sam u predvorje,naslonila se na vrata i počela plakati.Sjela sam na pod i dalje naslonjena na vrata. Svi misle tako.Svi žele da moj otac umre.Svi!Samo nitko ne govori to preda mnom. Dumbledore je izašao iz Velike dvorane.Ugledao me na podu u suzama. Dumbledore:Joanne?Je li sve u redu? Nije mi bilo neugodno što me zatekao kako tako sjedim na podu jer su me oduvijek učili da se ne moram sramiti same sebe ma u kakavoj poziciji bila ( a time su me zapravo i naučili da uvijek govorim istinu,iako to s mojim ocem nije slučaj).Zapravo me bilo sram mojih suza jer sam sama sebi još dok sam imala 10 godina obećala da nikad nikome neću priuštiti zadovoljstvo da vidi moje suze...smatrala sam da sam time sačuvala svoj ponos...a sad me Dumbledore vidio tako uplakanu i još me nazavo imenom,a imenom zove najverojatnije samo idiota Pottera... Ja:Da,sve je u redu.-rekla sam i okrenula glavu prema zidu da ne vidi moje suze,iako sam znala da je već prekasno. Dumbledore:Dođite sa mnom u moj ured,gđice Riddle. Ustala sam i slijedila ga u njegov ured.Obrisala sam suze. Dumbledore:Sjednite. Sjela sam nasuprot njega. Dumbledore:Ponovit ću još jednom pitanje,Joanne.Je li sve u redu? Ja:Zašto ne bi bilo? Dumbledore:Zato što si plakala... Ja:Pa što? Dumbledore:To se obično događa kada nešto nije u redu... Ja:Već sam vam rekla da je sve u redu. Dumbledore:Joanne,nećeš izaći iz ovog ureda dok mi ne kažeš što nije u redu... Ja:Svi žele da moj otac umre...eto što nije u redu... Dumbledore:Ja ne želim da tvoj otac umre... Ja:Da,ali vi ga želite kazniti da mu bude još gore nego da umre...svi ga žele uništiti... Dumbledore:A da se zapitaš zašto je tako? Ja:Ja znam zašto je to tako,ali ja ga volim...i još k tome tu činjenicu da ga žele uništiti skrivaju od mene,kao da ja to ne znam!!! Dumbledore:Da,ali ja imam neki dojam da je netko nešto krivo rekao... Ja:Da,Fred Weasley je rekao:"Kak ti je tata?Još nije mrtav?"... Dumbledore:Nisi li ti upravo rekla da tu činjenicu svi skrivaju od tebe i da te to smeta? Ja:Jesam... Dumbledore:No,onda? Ja:Pa ne mora mi to govoriti baš na takav način!!! Dumbledore:Ja mislim da se ti zapravo i sama bojiš da ćeš ga zamrziti i da ćeš ga na kraju sama i ubiti. Ja:Nikad to ne bih učinila!!! Dumbledore:Nikad se ne zna.No,ja sada imam nekog posla.Molim te,idi. Ja.Do viđenja,profesore.-rekla sam kiselo i izašla. Kad sam izašla na hodnik ponovno sam naletjela na Freda. Fred:Gel,što se tiče onog jutros...htio sam ti se ispričati jer ono što sam rekao stvarno nije bilo u redu i sprdati se s nečijom obitelji uopće nije u redu i...ja...žao mi je. Rekao je to gotovo kao da će se rasplakati ako mu ne oprostim.Gledao me ravno u oči. Ja:Prihvaćam tvoju ispriku. Odahnuo je. Fred:Možemo bit frendovi? Ja:Naravno. Fred:Dobro.Ali sada moram ići pa...Bok! Ja:Bok. On je otišao,a ja sam se nasmiješila.Doista mi je bilo drago što mi se ispričao. *ostatak dana nije pretjerano bitan. ...TO BE CONTINUED... Htijela bih se svima zahvaliti na komentarima.Pozdrav! |
No mather where I go silence is following me
19.02.2007., ponedjeljak
|
1.9. sam se probudila dosta rano,oko 6.Spakirala sam kovčeg i još jedan put provjerila jesam li sve uzela.Kartu za vlak sam stavila na stol,a kovčeg kraj nje.Spustila sam se niz stube.Moj otac (Voldemort) je sjedio za stolom i pio kavu. Za potrebe ovog teksta koristit ćemo se nadimkom Voldy. Voldy:Jutro,Joanne. Ja:Dobro jutro,tata. Voldy:Kako si spavala? Ja:dosta dobro,a ti? Voldy:Niako!Stalno sam sanjao onog malog Pottera... Ja:Ma,pusti ga,oboje znamo da je kreten.Ja sam sanjala mamu i...tata? U očima su mu se pojavile suze. Ja:Tata,je li sve u redu? Voldy:Naravno.(obrisao je oči rukom) Sve si spakirala? Ja:Jesam. Voldy:Hajde,aparatirat ću te. Ja.Nije još ni 91Opet dolazi neki smrtonoša?! Voldy:Nije bitno!Hajde,tko rano rani,dvije sreće grabi! Uhvatio me za ruku.Aparatirali smo se na kolodvor.Zagrlila sam ga. Voldy:Čuvaj se,Jo. Ja:Hoću,tata. Dezaparatirao se.Sjela sam na klupicu blizu pregrade.Sigurno je zato takav,pomislih.Zato što je mama umrla.On želi da svi osjete bol koja njega razdire.Ja sam na mamu,zato od mene nije napravio smrtonošu.Kao da sam voda,a on ne želi staviti Cedevitu u mene ( ).Da ostanem čista,kao što je mama bila.Zato je prema meni nježan,a prem drugima tako hladan.Pogledala sam na sat.Bilo je 9.30.Vlak je polazio u 11.Odlučila sam kupiti si nove starke,jer su se ove već polako raspadale.Ušla sam u jednu trgovinu na kolodvoru.Striček za tezgom je bio jako ljubazan. Striček:Dobro jutro.Izvoli,kako ti mogu pomoći? Ja:Dobro jutro.Htijela bih kupiti starke. Striček:Neku određenu boju? Ja:Zapravo,dvije.Crne i svijetlo-zelene. Striček:Broj? Ja:40. Striček:Niske,poluvisoke ili visoke? Ja:Poluvisoke. Striček je nestao iza zavjese.Ja sam sjela na jedan od stolaca. Striček:Evo,izvoli.Žlice su ti tu.Ako ti treba veći ili manji broj,samo mi reci. Onda se otišao baviti drugim mušterijama.Ja sam isprobala starke,zaključila da su savršene,strpala ih u kutije i prišla stričeku. Striček:Dakle?Obadvoje? Ja:Da,molim vas. Striček je lijepo sve 'tiknuo' i rekao mi cijenu.Ja sam izvadila galeon i dala mu ga. Striček:Što je to? Ja:To je zlatnik. Striček:Pravi? Ja:Zlatar je odmah do vas. Striček je zbilja izašao s galeonom i vrati se za oko 2 minute.Kimnuo mi je,naplatio i spakirao mi starke u vrećicu. Ja:Možete li mi ove staviti u kutiju? Striček:Naravno. Stavio je moje stare starke u kutiju,a ja sam obula crne.Kutije sam potrpala u vrećicu i izašla van.   Potom sam zaključila da nemam ništa zanimljivo za čitanje,a knjižara je bila odmah iza ugla.Teta za tezgom i nije bila baš toliko ljubazna. Ja:Molim vas Djevojku s bisernom naušnicom. Teta:Zašto to želiš čitati? Ja:A što se vas tiče što ja čitam?! Teta:Smiri se,mala,inače ti knjigu neću ni prodati! Uto se na stubama pojavi neki striček. Striček:Što se događa,Julia? Teta:Mala je bezobrazna! Ja:Ja?!Ako je netko tu bezobrazan,onda je to Julija! Striček:Smirite se! Sišao je. Striček:Što se dogodilo? Ja:Ja sam zatražila knjigu,a ona me nimalo ljubaznim tonom pitala zašto to želim čitati.Što nju briga što ja čitam! Striček:Naravno,to što ti čitaš samo je tvoja stvar.Julija,pođi otraga. Julija se udaljlila. Striček:Kako ti mogu pomoći? Ja:Molim vas Djevojku s bisernom naušnicom. Striček:Samo trenutak. Nestao je i ubrzo se vratio s knjigom. Striček:To je vrlo lijepa knjiga. Ja:Čitali ste ju? Striček:Pročitao sam svaku knjigu u ovoj knjižari,čak i enciklopedije.Evo,izvoliš.  Platila sam knjigu i izašla van.Pogledala sam na sat.Bilo je tek 10.Odlučila sam otići do Zakutne ulice.Nadala sam se da ću tamo sresti poznato lice.Znala sam da se ove godine održavaju nove kvalifikacije,pa mi je trebala pristojna metla.Ja sam još uvijek letjela na Nimbusu 2001 i smatrala sam da je vrijeme za novu metlu.Vatrenu Munju sam si dugo priželjkivala i sada sam napokon uštedjela dovoljno novaca da si ju kupim bez da ostanem švorc.Tako sam i učinila.Također sam kupila sjemenke za Hamleta i sušene kukce za Giggle.Naravno,obnovila sam i zalihe sastojaka za Napitke.I kad sam zaključila da više nemam vremena za sve,čarolijom sam svezala Giggelinu putni staklenku i Hamletovu krletku na kovčeg.Prošla sam korz barijeru na peron 9 i 3/4.Iako je bilo tek 10:30 peron je bio dupkom pun.Zaključila sam da bi zapravo bilo najbolje da uđem u vlak.Odjeljci su bili više-manje prazni.Ušla sam u jedan prazan na kraju vlaka.Počela sam čitati svoju Djevojku s bisernom naušnicom.U odjeljak je ušla Lolita. Lolita:Hej,Jo.Kak ti je bilo na praznicima? Ja:Standardno.Upoznala sam puno tatinih prijatelja...zvao ih je svaki dan na kavu i kolače,a bila je i filmska večer kad je napeko kokice... Lolita:Kak su izgledali?Jel bilo zgodnih? Ja:Ne bih znala,budući da su svi imali iste maske i kukuljice,ko da su maškare. Lolita:Svi su došli u istom?Bezveze. Ja:Da.Ko mi u pelerinama. Lolita:Pa ti nikad ne nosiš pelerinu...zapravo,djeda si skoro masakrirala dok nije popustio...i tako su vidli tebe,pa su svi htijeli...i od onda su pelerine ukinute... Ja:Još uvijek ih neki ljudi nose... Lolita:Normalno."Uzorni" učenici.I uostalom,ko njih šljivi? Ja:Nemam pojma. U odjeljak su upale Čupava i Willa. Čupava:Hej,legende! Ja:Bok,stara! Čupava:Ja sa svojih 16 godina uopće nisam stara.Nemam ni sjedine. Ja:Onda,bok,mlada! Sjela je kraj mene. Ja:Willa jel s tobom sve ok? Willa je zamišljeno sjela nama s druge strane. Čupava:Ah,da.Nije bilo više muffina u dućanu. Ja:Imam ja jedan. Izvadila sam muffin iz ruksaka. Willa:Spasiteljice!Hvala. Izvadila je muffin iz paketića i smazala ga.Odmah je bila bolje volje.Vlak je ubrzo krenuo,a ja sam zaspala jer sam se rano probudila. *** Osjetila sam da me netko lagano drma. Lolita:Jo,stigli smo. Ustala sam i izašla na peron.Kišilo je ko iz kabla. Ja:Nekad ti je drago što nisi prva godina i ne moraš se voziti u onom čamčiću. Lolita:A jadni klinci. Sjele smo u jednu kočiju.Prije nego što je krenula,ušao je još jedan dečko. On:Mogu ja s vama? Čupava:Naravno.Što nas je više to je veselije. Dečko je ušao.He look kinda shy i stalno je gledao korz prozor.Nas nije htio pogledati,a kad smo ga nešto pitale,kao da je bio odsutan.Prvi je izašao iz kočije kad je stala. Ja:Kaj je njemu? Willa:Bio je okružen ženama... Ja:Možda...ali ga nikad prije nisam vidjela... Lolita:Vjerojatno se prebacio iz neke škole... Ušli mi unutra,posjedali i standradno...bla bla...saznali smo da se dečko zove David Peterson...svrstan je u Huffelpuffe... Uglavnom,ja sam jedva dočekala da se bacim u krpe. ...TO BE CONTINUED... |
